Crnogorsko blago

Crna Gora izlazi na najlepši deo mediteranske obale na kojoj se smenjuju duge, peščane plaže i kamenite, skrivene uvale sa kristalno prozirnom vodom. Zeleni četinari, hiljadugodišnje masline i mirisno mediteransko rastinje se spušta do plaža gde ih zapljuskuju obesniji talasi. Moderna hotelska naselja su skladno ukomponovana među stare mediteranske gradove. Visoke planine se strmo izdižu sa morske obale a ponegde se direktno obrušavaju u modroplave dubine. Brze planinske reke su u ove gromade usekle duboke, neviđeno lepe kanjone. Snegovi u primorju retko padaju a na vrhovima Durmitora se retko tope. Veselom maršu mažoretkinja, u kratkim suknjicama, su snegom pokriveni vrhovi Orijena i Lovćena uobičajena pozadina.
Lepota Crne Gore je sveprisutna i vidljiva na svakom koraku, sa vrha Lovćena i magistrale koja vijuga visoko po planini. Železnička pruga premošćuje velikim mostom Malu reku a potom se penje do najviših crnogorskih visova. Tako raznolik pejzaž na relativno skučenom prostoru je teško otkriti na bilo kom delu Planete. Značajni delovi Crne Gore se nalaze na listi zaštićenih dobara UNESCO. Kanjon reke Tare je drugi u svetu po dubini litica koje je reka usekla u planinu. Međutim, dok kanjonom reke Kolorado protiče blatnjavo žuta voda, voda iz Tare se može piti u bilo kom delu kanjona. Relativno mala po prostranstvu, Crna Gora ima čak četri nacionalna parka. Pri tome ni jedan deo prelepe obale se ne diči tim obeležjem, pa čak ni najlepši evropski fjord, Boka Kotorska. Postoji plan da masiv Prokletija postane nacionalni park Albanije, Crne Gore i Srbije. Vrh Lovćena se nalazio na grbu Crne Gore. Ispod vrha je smeštena crnogorska prestonica Cetinje a u podnožju planine prostire se Boka kotorska, najlepši i najdublji zaliv Jadranskog mora. Crna Gora ima četiri nacionalna parka, Durmitor, planinu koja kao nebeska soha drži nebo nad vaskolikom Crnom Gorom, Biogradsko jezero, nadomak najveće evropske prašume, Skadarsko jezero, najveće stanište ptica močvarica u Evropi i planinu Lovćen, koja se kao Olimp naginje nad Bokom. Jezerski vrh i Štirovnik ogledaju se u modroj vodi Boke kotorske. Dubok zaliv, visoke osunčanosti i visoke planine u zaleđu Lovćena čine da oblaci , kao kugle sladoleda, lebde iznad njegovog vrha. Prosečna godišnja količina vodenog taloga iznosi neverovatnih 5.776 mm. Kao što i priliči ovako gorostasnoj planini, česti su i udari gromova, ali kad se oblaci raziđu, sa Jezerskog vrha se može sagledati dobar deo Boke a po bistrom vremenu i obala Italije. Na nižem Jezerskom vrhu se nalazi mauzolej u kome se čuvaju mošti najvećeg uma koji je ponikao sa ovih prostorima – Petra Petrovića Njegoša. Veliki pesnik i vladika želeo je da ga sahrane na nižem vrhu jer je smatrao da je viši Štirovnik zaslužio neki veći čovek od njega. Skoro 40.000 hektara najlepšeg dela Durmitora i kanjona Tare je pre pola veka proglašeno za Nacionalni park. Taj prostor je zaštitio i UNESCO. Znatno ranije je kralj Nikola Petrović prostor oko Crnog jezera proglasio za ″Kraljev zabran″. Kralj Nikola je bio i prvi zvanični planinar na Durmitoru, samo što je on strmi uspon do Savinog kuka savladao na konju. Na letećem konju Jabučilu iznad Durmitora je jezdio veliki junak vojvoda Momčilo. Njegova neverna žena Vukosava je izgleda bila jedina poznata osoba koju Durmitor nije očarao. Ko nije splavario Tarom taj nije osetio pravi dodir prirode. Šumom obrasle litice kanjona i mnogobrojni izvori upotpunjuju sliku nedirnute prirode. Nekad se splavarilo na pravom splavu, načinjenom od drvenih trupaca, što je bilo izazovnije ali i ″mokrije″. Danas se koriste veliki gumeni čamci za deset osoba a splavarenje je organizovano na delu Tare od Splavišta do Šćepan Polja.