Crna Gora je zemlja u jugoistočnoj Evropi koja leži na obali Jadranskog mora. Graniči se na istoku i sjeveroistoku sa Srbijom, na sjeverozapadu sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom i na jugoistoku sa Albanijom. Na zapadu je dijeli more od Italije. Glavni, a ujedno i najveći grad je Podgorica, dok Cetinje ima status prijestonice.

Crna Gora je članica Ujedinjenih nacija, Organizacije za evropsku bezbjednost i saradnju,Saveta Evrope i Unije za Mediteran. Takođe je kandidat za člana u Evropskoj uniji i NATOpaktu.

Crna Gora je tokom turske vladavine imala neku vrstu autonomije, a nezavisnost od Turske joj je potvrđena na Berlinskom kongresu 1878. Od 1918. bila je dio sve tri Jugoslavije. Nareferendumu održanom 21. maja 2006. godine građani Crne Gore su izglasali nezavisnost u odnosu na državne zajednicu Srbiju i Crnu Goru sa ukupno 55,54 % glasova. Nezavisnost je proglašena 3. juna 2006. godine. Dana 28. juna 2006. Crna Gora je postala 192. članica Ujedinjenih nacija, a 11. maja 2007, 47. članica Saveta Evrope.

Moderna država Crna Gora obuhvata nekadašnju Staru Crnu Goru, Brda, Staru Hercegovinu, dio Stare Srbije i Pomorje, u kojem je najznačajnija Boka kotorska.

Naziv

Naziv Crna Gora se na crnogorskim prostorima prvi put javlja 1296. godine u povelji srpskog kralja Stefana Uroša II Milutina iz dinastijeNemanjića. Javlja se u obliku otь Črne Gore, u kontekstu oblasti oko Crmnice i vranjinskoga manastira Skadarskog jezera.^[1] Ta Crna Gora je jedna od brojnih oblasti u srednjovjekovnoj srpskoj monarhiji koja nosi identično ime. Značenje imena leži u slovenskom toponimu za velike i guste gore ili mrke šumovite predjele.^{[traži se izvor]}

U italijanskim izvorima Crna Gora se prvi put pominje u izvornom obliku 1348. kao -{Cerna Gora}-, a u dubrovačkim izvorima 1379^[2]. kao -{Cernagora}-. Italijanski izvori je takođe bilježe ka -{Montagna Negra}-, -{Montenegro}- ili -{Monte Negro}- i otuda je naziv Montenegro ušao u zapadnoevropske jezike. Kao Montenegro pominje se i u kotorskim spomenicima 1397, a kao Monte Negro 1443. i Crnagora 1458. Godine1435. u ugovorima između despota Đurđa Brankovića i Mlečana pominju se -{catuni Cerna Gora}- ili -{catunos Cernagora}-

Geografija

Glavni članak: Geografija Crne Gore

Boka kotorska

Crna Gora se nalazi u jugoistočnoj Evropi na Balkanskom poluostrvu. Teritorija Crne Gore zauzima približno 13.812 -{km}-². Graniči se sa Hrvatskom (25 -{km}-) na zapadu, Bosnom i Hercegovinom na sjeveru (225 -{km}-), Srbijom na istoku (203 -{km}- računajući i Kosovo i Metohiju), Albanijom na jugu (172 -{km}-), a od Italije je radvojena Jadranskim morem. Dužina obale je 293,5 -{km}-.

Krajnje tačke Crne gore su:

• sever: 43° 33' 00" SGŠ, 18° 59' 20" IGD — obronci planine Kovač kod mesta Moćevići
• jug: 41° 51' 25" SGŠ, 19° 21' 20" IGD — kod ostrva Vida, na ušću reke Bojane
• istok: 42° 53' 35" SGŠ, 20° 22' 50" IGD — kod sela Jablanica istočno od Rožaja
• zapad: 42° 31' 30" SGŠ, 18° 26' 27" IGD — kod sela Sutorina u blizini Herceg Novog

Crna Gora se rasprostire od visokih vrhova na granici sa Srbijom i Albanijom i širi se velikom ravnicom koja se prostire nekoliko kilometara. Ravnica grubo nestaje na severu, gdje se Lovćen i Orjen naglo spuštaju u Boku kotorsku.

Veliki kraški predio u Crnoj Gori uglavnom leži na visinama od 1000 -{m}- iznad nivoa mora, a neki djelovi idu skoro do 1.900 -{m}-, kao na primjer planina Orjen, najviši masiv među priobalnim krečnjačkim vencima.

Crno jezero na Durmitoru je nastalo ledničkom erozijom

Planine Crne Gore spadaju u jedne od najnegostoljubivijih terena u Evropi. Njihova prosečna nadmorska visina je više od 2.000 -{m}-. Najviši vrh Crne Gore je Zla Kolata na Prokletijama sa nadmorskom visinom od 2534 -{m}-. Jedan od najpoznatijih vrhova Crne Gore je Bobotov kuk na planini Durmitor, koji je nalazi na visini od 2522 -{m}-. Planine Crne Gore spadaju u terene Balkanskog poluostrva najviše izmenjeni erozijom tokom poslednjeg ledenog doba.

Jadranska oblast zahvata relativno uzani pojas crnogorskog primorja od rta Oštro do ušća rijekeBojane, a prema unutrašnjosti Jadranska oblast se širi ka dolini Bojane i Skadarskoj kotlini, i ka dolinama Morače i Zete. Na krečnjačkoj podlozi razvila se posebna vrsta tla-crvenica, pogodna za uzgojduvana, vinove loze, voća, maslina i druguh kultura. Pored crvenice javlja se i flišno zemljište. Jadranska oblast se dijeli na: Bokokotorski zaliv, Crnogorsko ili Paštrovićko primorje, Barsko polje, Skadarski basen i Zetsko-Bjelopavlićku ravnicu.

Kanjon reke Tare

• Bokokotorski zaliv sastoji se od četiri manja zaliva: Toplanskog, Tivatskog, Risanskog i Kotorskog. Toplanski i Tivatski zaliv spaja tjesnac Kumbor, a Tivatski i Risanski tjesnac Verige.
• Paštrovićko primorje proteže se od Boke do Ulcinja. Iznad njega se izdižu planine Rumija iSutorman. Nekadašnje ostrvo Sveti Stefan pješčanom prevlakom spojeno je sa obalom i pretvoreno u poluostrvo i turistički grad-hotel. Ovaj dio Jadranske oblasti raspolaže pjeskovitim plažama Petrovac,Miločer, Sveti Stefan, Ulcinj itd. Velika Plaža kod Ulcinja je najduža u plaža u Crnoj Gori, duga oko 13 -{km}-.
• Barsko polje je najznačajniji željeznički, lučki i industrijski centar.
• Skadarski basen predstavlja najveću kriptodepresiju na Balkanskom poluostrvu. Njegova najveća dubina leži 38 -{m}- ispod nivoa mora, a površina vode jezera je 6 -{m}- iznad nivoa mora. Ono je ujedno i najveće jezero Crne Gore.
• Zetsko-Bjelopavlićka ravnica se proteže oko rijeka Morače i Zete sve do nedaleko od Nikšićkog polja. Plodno tlo, obilje vode, mediteranska klima učinili su da je ovo najplodniji dio Crne Gore i njena žitnica.

Rijeke Crne Gore pripadaju Crnomorskom i Jadranskom slivu. Najduža rijeka je Tara (141 -{km}-), a ostale duže rijeke su Piva, Ćehotina, Zeta, Morača i Bojana. Rijeka Tara protiče kroz kanjon dubok 1.300 metara. Jedina plovna rijeka je Crnojevića Rijeka